ИНКЛУЗИЈА ИНФО

Поштоване колеге,

Питања која се односе на имплементацију инклузиије у школама као и сва питања везана за семинар " ИНКЛУЗИЈА ОД ТЕОРИЈЕ ДО ПРАКСЕ " можете поставити ипослати мејлом на адресу [email protected]

Одговоре можете овде прочитати. Срдачан поздрав.

Поштовани колега Бојане!

Што се тиче првог питања ситуација треба да је јасна, сви чланов тима прате напредак детета, наравно свако у тиму према својим задужењима и у оквиру свог домена. За сваки ИОП и конкретно дете за који се он ради,

мора да постоји и задужена особа која ће све то да кординира и обједињује. Та задужена особа је често стручни сарадник, разредни старешина детета али може да буде свако онај кога одреди сам тим. Ако сте

мислили на то ко све пише ИОП, да ли пише једна особа или више њих, наравно да сви треба да учествују, стручњак ван институције пише свој извештај ( лекар,специјални педагог и тд.), разредни старешина прикупља податке о детету од родитеља, наставници према својим предметима ..., није смисао и сврха да само једна особа буде оптерећена. Ако се за дете ради ИОП према измењеном програму, као што ће то вероватно бити за оно дете у разреду код Ваше мајке, ту треба укључити интересорну комисију, и тражити њихово мишљење и одобрење.

Што се тиче одговора на друго питање разумем Вашу забуну. Презентација коју сте ми послали потиче са базичног министаревог семинара, који је одржан за све школске инклузивне тимове прошле године. Тачно је да се ту, што се из прилога видело толерисало то да се пише конкретан предмет а не област развоја детета. То је урађено због тога да би наставници јасније разумели израду акционих планова, јер се свако од њих везивао за свој предмет који предаје - што је то у том тренутку било и нормално, али није само себи било сврха, већ лакши орјентир у раду. Зашто је исправније да пишете област ратвоја детета за који је потребна подршка а не предмет:

1)зато што се ИОП не ради ради самог предмета ( математика, српски и тд.), већ ради постицања развоја детета као целовите личности;

2)зато што увек требате да имате на уму дефинисање једног оштег развојног циља , а онда његовом конкретизацијом појединачне који могу да се везују за сваки појединачни предмет, нпр. развој функционалнеписмености као општи циљ, а појединачни за матемаику: разумевање појма броја, односа између величина и друго.

3)Ви вероватно знате да се са израдом ИОП-а почиње још у предшколском узрасту, а тамо немамо предмете: српски, математика, свет око нас.

На крају најмање је по мени битно шта сте написали у документу, већ шта ћете конкретно урадити у пракси са дететом. Нисте погрешили ако сте написали предмет, али исправније Вам је да пишете и да се орјентишете према области развоја детета за коју је потребна подршка.

Поштовани колега!

Надам се да ће те у овој Збирци примера добре праксе, наћи одговоре и на Ваше

дилеме. Нисам у могућности да Вам пошаљем готов и урађен ИОП, јер би за тако нешто морао да тражим сагласност родитеља детета, а сваки ИОП се сматра професионалном тајном и то онда не би било уреду. Поставите ми конкретно

питање, шта Вам је дилема у школи, да ли процедура око израде и усвајања ИОП-а или је у питању израда акционих планова, формулација развојних циљева, дефинисање приоритета или нешто треће.

На сва Ваша конкретна питања радо ћу одговорити или потражити одговоре од колега из Министарства који се баве овом тематиком.

Питање

Најпре, да Вам се захвалим на исцрпном и детаљном одговору. Имали смо много (али заиста МНОГО) неспоразума, сукоба и несугласица у колективу у школи око тога шта и како треба радити (највише око папирологије) да смо, чега сам се и највише плашио, изгубили децу међу папирима (десило ми се да сам због састанка морао да откажем додатну и допунску наставу што ме је јако разочарало). Међутим, страсти су се стишале, оставили смо разлике по страни, и сада коначно делујемо као тим. :) То је, између осталих, и Ваша заслуга и јако смо Вам захвални на томе. Полако крећемо са укључивањем и осталих колега. Како смо пионири у овој области у нашој школи, верујем да ће бити грешака и потешкоћа, али ће се оне, надам се, већ следеће школске године исправити.

Такође, желим да Вам честитам новогодишње и божићне празнике и да Вам пожелим здраву, срећну и успешну 2012. годину. :)

Срдачан поздрав и хвала још једном.

Бојан

Одговор

Хвала колега Бојане, на топлим поздравима и речима, драго ми је да сте се усагласили и почели да функционишете као тим, имали сте довољно енергије и воље као колектив за тако нешто, што је данас вредност коју треба поштовати.Знајте да је најтеже померити ствари са мртве тачке и схватити да инклузија није ништа друго него подизање сопствених компетенција и унапређивање сопствене васпитно-образовне праксе.Немојте мислити да ће вам бити лако,током времена ваша мотивација ће опадати и расти у зависности од резултата који будете постизали,биће то веслање на дуге стазе и не очекујте да сви веслају истим темпом и са истим успехом, требаће вам много стрпљења и смирења, али на крају када дођу успех, знаћете да сте испунили вашу просветну мисију и учинили да овај свет макар једном детету буде лепше место за живот. Поздравите све у колективу, посебно вашу мајку, нај учитељицу, која је у пракси показала разумевање за сву децу и која заиста има велико срце , па до скорог виђења.

Поштовани Бојане,

Моје име је И. К (име познато Академији, професор сам разредне наставе, упознали смо се током семинара о инклузији који сте одржали у Пироту, крајем прошлог месеца. Желела бих да искористим прилику да Вам се још једном захвалим на веома корисним саветима везаним за инклузију и инклузивно образовање. Семинар ми је много помогао јер радим у сеоском одељењу где је за већи број деце потребно написати за почетак бар педагошки профил.
Вашим наступом на самом семинару улили сте ми поверење у Вас, а и охрабрили сте ме да могу да Вам се обратим за помоћ. Помоћ која је мени потребна није већим делом везана за инклузију, али може да се посматра и на тај начин. У разреду имам једну девојчицу којој је самој, а и њеној породици потребна помоћ што се тиче међусобних породичних односа. Како су породични односи модел других социјалних односа, сматрам да им се свакако треба помоћи.
Описаћу Вам укратко и породицу и девојчицу.
Реч је о ромској породици са петоро деце. Мајка је домаћица, а отац је запослен у XXXXXXXXXXXXXX'' у Пироту, корисници су дечјег додатка. Велику помоћ, материјалну, добијају од баке која живи и ради у иностранству Родитељи дају све од себе да деца имају све што им је потребно, недавно су им купили и компијутер. Девојчица која је у мом одељењу је друго по реду дете у тој породици. Мирна је, тиха и повучена. Четврти смо разред, а она још нема дугарицу у одељењу. Веома је искрена и истинољубива, али је тип детета на које ни казне ни похвале немају утицаја. Када су на одмору, остала деца се играју, а она увек стоји са стране и посматра их. Нерадо се укључује у игру, а кад се и укључи тражи што бржи начин да из игре изађе. Што се тиче успеха, није баш неки ђак, повремено заостаје за другима, па их сустигне, али и у школи, као и код куће њен највећи проблем је комуникација. Она је дете које се ретко смеје, не тражи никакву помоћ, али и оно најважније, не исказује своја осећања. Говори само уколико јој се неко обрати иначе седи и ћути. Недавно је код мене дошао отац, веома забринут због њеног понашања. Наиме, она код куће са њим не разговара. Када он уђе у просторију, она седне и ћути, када јој се обрати она му одговара искључиво мимиком и гестовима. Важно је да напоменем да остала деца у породици са оцем имају веома добар однос, сви осим ње. Њихов однос је такав одувек. Отац је никада није кажњаво, ни физички ни вербално, јер за то није ни било потребе. Са мајком је однос другачији, са њом разговара, чак уме и да се посвађа, али све буде другачије кад отац уђе у кућу. Веома је посвећена најмлађој сестри која има неких 18 месеци и са њом воли да проводи време. Такође је веома заштитнички настројена према млађем брату који је ученик другог разреда. Брат је сушта супротност њој. Несташан је, понекад чак и агресиван али лако ступа у било који вид комуникације са околином. Она има невероватну потребу да га заштити, па чак и кад није управу. У разговору са њом сазнала сам да се плаши да разговара са оцем да не би викао на њу као и да би волела да се игра са њим. Сада јој свакодневно дајем неку врсту домаћег задатка који је везан за њеног оца, нпр. да нацрта себе и тату. Такође, и оца сам укључила у све то тако што сам му дала обавезу да сваког дана по 15 мин играју карте заједно, да се цела породица играју ''На слово, на слово...'' и да отац покуша да је бар једном недељно одвоји и да заједно оду у неку кратку шетњу, сами.
Волела бих да напоменем да сам више пута била у посети код њих и да сам приметила да је њено понашање потпуно исто и код куће и у школи. Свако друго дете би у ситуацији када је у његовој кући учитељица, било срећно и поносно, али ова девојчица само седи са стране и ћути. На овај проблем сам ја указивала још тада, али је отац тек сад спреман да прихвати помоћ јер је изгледа тек сада спреман да јавно призна и прихвати постојање проблема. Довољно је то што је дошао по помоћ.
Нисам сигурна колико сам способна да им у решавању овог проблема помогнем, знам да свакако не умем и не могу то да учиним сама без помоћи стручњака. Такође нисам упозната на кога да их упутим и шта је оно што ја могу да учиним за њих и решавање овог проблема. Свакако ћемо заједно посетити и школског психолога. Сваки пут када помислим на ову девојчицу сетим се оне реченице коју сте изговорили на семинару, а то је да је за социјализацију детета до 5 године најважнија мајка, а потом отац. Сада је помињем свима који имају малу децу у мом окружењу. :-) То је вероватно период који је овај отац пропустио, али сам сигурна да се та његова грешка сигурно може некако ублажити.
Оно што је мени потребно је Ваше мишљење и савет како да помогнем овој девојчици.
Молим Вас да ми помогнете да помогнем овој породици.
Унапред Вам много хвала.
И. К.

Поштована колегинице!

Извините што Вам на писмо одговарам са оволиким закашњењем, једноставно у задње време сам затрпан питањима и проблемима на које желим што адекватније и стручније да одговорим, па се искрено надам да ми нећете замерити кашњењем са одговором.

Проблем који сте изнели доста је комплексан и захтева ангажовање већег броја стручњака, првенствено темељнију психолошку обраду. Ви сте одлично поставили проблем и идентификовали узроке његовог настајања, који су сигурно у неадекватним породичним односима и ако површински ствари не изгледају тако. Ми не можемо да знамо како је културолошки текао развој породице и шта се све у породици дешавало, можемо да сагледамо само последице тога. Девојчица има неку трауму и блокаду инцирану неадекватном улогом оца или неког мушког члана породице који се пресликава у улози оца. Евидентно је да она по сваку цену жели да избегне односе са оцем или због страха или зато што жели да га својим индиферентним понашањем због нечега казни. Индикатори за моју тврдњу су сем онога што сте навели у посматрању детета у породици и следећи: 1) не исказује јасно своја осећања према социјалном окружењу и незаинтересована је за социјалне контакте према својим вршњацима; 2) понаша се претерано заштитнички према млађем брату, покушавајући да га заштити и када треба и када не треба, као да жели да пошаље поруку да не жели да брат пати као и она.

По мом мишљењу за ово дете је потребно написати иоп са прилагођеним програмом са посебним планом подршке у социо-емоционалној свери. Као чланове Тима за пружање додатне подршке детету, требате уврстити психолога а можда и социјалног радника. Оно што је би издвојио као први корак ка успеху, што сте ви сте већ добро урадили, а то је развијање партнерских односе са породицом и заједничко сагледавање проблема. Детету је првенствено потребна подршка на социјо-емоционалном плану и у области развоја социјалних вештина а ви сте на добром путу да је адекватно пружите. Треба ићи на то да дете прихвати себе, да ојачава постепено своје сапопоштовање и самопоуздање, а када прихвати себе биће прихваћено и од друге деце, а то је процес који захтева време и стрпљење. Девет правила успешне социјалне интеграције у инклузивним оквирима су: укључивање све деце, вишесмерна и ефикасна комуникација, начини управљања учионицом, добра припрема часа, поседовање индивидуално образовних планова, коришћење помоћних средстава, индивидуална помоћ за ученике, управљање понашањем ученика и подстицање социјалне инклузије. Оно што ћу Вам послати а што ће Вам сигурно помоћи у раду како кроз уводне наставне активности или ванаставне активности јесте приручник са активностима за побољшавање социјалне интеракције мећу вршњацима у разреду, надам се да ће у њему пронаћи примере добре праксе.

Оно што требате користити и што је општа делотворна стратегија у раду са ромском децом, јесте константно подстицање мотивација за учење и интелектуално активирање и стално изграђивање односа поверења учитељ-дете. Ова стратегија представљаја неопходан предуслове за процес учења-подучавања све деце, задовољавање дечјих потреба за сигурношћу, припадањем групи и повезаношћу са релевантним одраслим (учитељем), омогућавање детету да доживи успех у школским активностима, повезивање градива с дечјим ваншколским искуствима и познавање и уважавање нивоа општих предзнања. Треба тежити да се свако дете у школи осећа сигурно, прихваћено и добродошло, уважавајући културне, социјалне и верске разлике

Желим Вам пуно успеха у раду и свако добро, пишите слободно, а ја се искрено надам лепим вестима и помацима у развоју детета.

http://osvojvodastepabeograd.nasaskola.rs/vesti/24/Seminar/

Семинар

Датум: 28. Август 2012 19:44 Категорија: наставници

Инклузија од теорије до праксе

27. и 28. септембра у школи је одржан семинар "Инклузија од теорије до праксе" чији је аутор Бојан Грујић, МСц. педагог. Неке од тема које су обрађене на семинару биле су:
Стереотипи о инклузији (учесници дефинишу најчешће стереотипе о инклузији и дају одговоре на њих, разбијајући претходно дефинисане стереотипе и дајући противаргументе, развој инклизивне свести од сегрегације ка интеграцији и инклузији)
Укључивање деце са сметњама у развоју у редован васпитно-образовни систем и различити видови подршке (упис ученика са сметњама у развоју, стручни органи школе и додатна подршка, прилагођавање наставних садржаја, метода и дидактичких материјала, превазилажење физичких и комуникацијских баријера);
Улога родитеља у тиму за индивидуалну подршку (активна улога родитеља као партнера у инклузивном процесу, начини мотивације родитеља на сарадњу, успостављање реалистичког односа према детету, активности родитеља у породичном окружењу);
Израда педагошких профила (процес прикупљања података о детету из различитих извора, посматрање детета у социјалном контексту, истицање јаких страна и капацитета детета, израда педагошкиих профила за дати опис детета и одређивање приоритета);
Израда ИОП-а (садржај ИОП-а, која деца имају право на ИОП, како се израђује ИОП и која му је сврха, израда плана активности, укључивање родитеља као партнера у изради ИОП-а);
Како се примењује и прати ИОП (примери добре праксе, делотворни поступци управљања школом/ПУ и управљања одељењем/групом који омогућују успешну реализацију ИОП-а, ревизија и евалуација ИОП-а);
Стручни тим за ИО (улога стручног тима за инклузивно образовање, операционализација задатака тима за ИО, израда плана акције, односи тима за ИО са другим тимовима у установи) ...

Захваљујемо се аутору на успешној сарадњи и труду да нас припреми за рад у инклузивном окружењу.

Лес монтрес патек пхилиппе цопиес генèве цонвиеннент ауx хоммес ет ауx феммес.

Авец à ла фоис дес приx бас ет уне хауте qуалитé, ла рéплиqуе монтре парис ааа ваут ла пеине д'êтре ацхетéе!